writers.net
 
Home Writers Literary Agents Editors Publishers Resources Discussion  
  Log in  |  Join WritersNet

Published Writers browse by location | browse by topic | add listing  |  faqs

Published Book or Work by:

Ljiljana Maletin-Vojvodic

Zima u Deda Mrazovoj zemlji

Zima u Deda Mrazovoj zemlji
Buy this book
Published by Danas
16.01.2010.
Zima u Deda Mrazovoj zemlji AUTOR: LJILJANA MALETIN-VOJVODIĆ Iako su polemike u vezi s tim iz koje zemlje potiče Deda Mraz topos zimskih meseci, čini se da Deda Mraz zaista dolazi iz Finske. O tome svedoče dva mesta na severu Finske: Napapiri, na Polarnom krugu, kraj Rovaniemija gde se nalazi njegova pošta i Korvatunturi, kraj ruske granice, odakle Julupuki, po legendi (ili zbilji?) svakoga jutra u Napapiri dolazi. Upravo jedan deo Finaca (a pogotovo Rusa) svoj zimski odmor provodi kao i Deda Mraz, blizu granice s Rusijom, istina, mnogo južnije od Korvatunturija, u istočnoj Finskoj, u severnoj Kareliji u mestašcu po imenu Koli, smeštenom na obroncima 3000 hektara velikog istoimenog nacionalnog parka, severoistočno od grada Joensu. Mitovi govore da je Uko Koli, najviši vrh ovoga mesta, bio sastajalište vila i veštica te su ga mnogi Finci, verujući u njegovu čarobnu moć, pohodili moleći se za sreću u lovu ili ribolovu. Upravo je ovaj kraj inspirisao nacionalne pejzažiste 19. veka, finskog Homera, Eliasa Lonrota, tvorca nacionalne epopeje „Kalevale“ (koji je i Tolkinu poslužio za stvaranje „Gospodara prstenova“) kao i režisera filma „Doktor Živago“ (s Omarom Šarifom u glavnoj ulozi) da u njemu snimi neke od kadrova ovoga filma. Uko Koli je nagnao i Jana Sibeliusa za stvaranje njegove „Četvrte simfonije“. Po legendi je baš Sibelijus, ne mogavši da odoli lepoti pogleda i umetničkom nadahnuću, zatrazio da mu na vrh ovog brda postave klavir. Iako je 253 metra nadmorske visine Uko Kolija neznatno u odnosu na poznate skijaške centre, sve je u Koliju prilagođeno potrebama turista: nekoliko metara snega, uređenje staze, očišćeni putevi. Čak i 5-6 sati dnevne svetlosti ne predstavljaju problem jer su 15 kilometara duge staze za alpsko i nordijsko skijanje (među Fincima popularnije) osvetljene do kasno uveče. Iako u Koliju postoji veoma lep hotel, pravi užitak je boraviti u šumi, na obali jezera, u drvenim kućicama sa tradicionalnom finskom saunom. Za turiste smeštene u njima postoji odličnan supermarket u centru kao i restoran u luci (u kojem uz kafu služe kolače s borovnicom i slatki hleb sa cimetom) a u okviru međunarodnog rezidencijalnog umetničkog rezidensa „Kolin Ryyenen“ muzej i mala izložbena galerija s rustičnim kafeom. A ukoliko se u Koliju zateknete u vreme kada je jezero Pielinen zaleđeno, uživaćete u vožnji kolima po ledu. Naime, u toku nekoliko zimskih meseci do obližnje varoši po imenu Lieksa otvori se ledeni put. Na istom tom jezeru mogu se videti usamljeni pecaroši kako svoje udice zabacuju u rupe probušene u ledu kao i deca koja se po njemu kližu. Iako je iz Srbije, do ovih delova Finske, dosta komplikovano stići, u Koliju ćete doživeti pravi odmor, jednostavnost i svedenost ove neobične nordijske zemlje. Uprkos tome što se na mnogim mestima možete skijati bolje no što biste u Koliju, mirne večeri nakon ski-staza, uz muziku Sibeliusa ili Apokaliptike, dimljeni losos i kobasice na roštilju posle saune, kao i obavezno kupanje u ledenom jezeru, svakako su nešto što vas neće ostaviti ravnodušnim.
More Information...
Alternative Lifestyles , Nature and Environment
 
0 comments You must be logged in to add a comment