writers.net
 
Home Writers Literary Agents Editors Publishers Resources Discussion  
  Log in  |  Join WritersNet

Published Writers browse by location | browse by topic | add listing  |  faqs

Published Book or Work by:

Ljiljana Maletin-Vojvodic

LATVIJSKA EPISTOLA (odlomak pripovetke)

LATVIJSKA EPISTOLA (odlomak pripovetke)
Buy this book
Published by no
2009.
Nisam ni sanjala da ću se zateći u Letoniji. Niti da će mi se u njoj svideti. Ali, nisam ni mislila da ću postati pisac. Niti da će me drugi tako doživljavati. Danas sam potpisala svoj prvi književni ugovor. Inostrani. No.41203024801. Ugovor između latvijskog Centra za pisce i prevodioce koji zastupa Andra Konste i mene, spisateljice sa Balkana. Ugovorom mi garantuju uslove za neometan rad (tačnije: creative wtritings) i honorar. Pravi pravcati honorar. I mada se dešavalo da zaradim i više novca, ovoga je puta moje zadovoljstvo bilo više duhovne nego materijalne prirode. Konačno sam bila plaćena za nešto što je i mene samu ispunjavalo. I mada je literatura čitavog života bila deo moje svakodnevice, nisam ni pomišljala da ću se, ikada, profesionalno baviti pisanjem. Istina, pre nekih desetak godina, na prijateljičin nagovor, jedna mi je gatara, sećam se, s požutelim, od dužine, izuvrtanim noktima, iščitavala natalnu kartu. I gotovo sve je u njenoj priči zvučalo logično sem jedne stvari. "Imaćeš dve profesije i često ćeš zbog toga putovati u inostranstvo" rekla mi je što mi je, tada, zvučalo van pameti. Svi su, tih godina, želeli da pobegnu iz Srbije. Bilo je logično da tako nešto čujem od žene poput nje. Ali, ispostavilo se da je bila u pravu. U tome, kao i u mnogim drugim stvarima. Jer, baš kao što mi je prorekla: umrla mi je majka, udala sam se za tada još meni nepoznatog čoveka i postala sam pisac. No, bez obzira što sam objavila desetak tekstova i jednu knjigu, trebalo je da doputujem u Latviju da bih toga postala svesna. Ovoga puta sam jedva čekala da pobegnem iz Srbije. Iz svog rodnog grada, stana u kojem sam živela, iz svoje biografije. O putu nisam preterano razmišljala niti sam se na njega obazirala. Letela sam iz Beča. Ali, gotovo se ničega u vezi s tim gradom ne sećam sem predbožićnog vašara ispred Gradske kuće, liciderskih srdaca, smrada lipicanera, krompira u čakširama i vrućeg punča. Ne pamtim ni let do Rige ni vožnju do autobuske stanice za Ventspils. Ali, od momenta kada sam se ukrcala u autobus za Ventspils, prastari autobusom nalik onima u Srbiji, moja čula su počela da registruju događanja. Napolju je bilo ledeno, u autobusu prevruće. I pored toga, svi su sedeli u kaputima. Do mene je sedela jedna žena. Starija. Kosa joj je bila masna i slepljena a alkohol je isparavao iz otvorenih pora njenog omlitavelog lica. Neki su se Rusi prepirali s kondukterom. Neko je glasno razgovarao mobilnim telefonom. Na letonskom. I sve je, sem jezika, bilo upravo onako kao što je i u Srbiji. Na stanici me je sačekala, Lena, Ruskinja. Ali, za mene je ona bila Letonka. Kao i Mihail Barišnjikov, Miša Majski i Mihail Talj. Tada još gotovo ništa nisam znala o letonskoj istoriji, sovjetskim vremenima, nasilnoj rusofikaciji, progonstvima u Sibir, o Rusima i Latvijcima i rusofobiji koju i dalje osećaju. Niti o nezavisnosti za kojom su žudeli 50 godina. (odlomak pripovetke)
Contemporary , Literary
 
0 comments You must be logged in to add a comment