writers.net
 
Home Writers Literary Agents Editors Publishers Resources Discussion  
  Log in  |  Join WritersNet

Published Writers browse by location | browse by topic | add listing  |  faqs

Published Book or Work by:

Ljiljana Maletin-Vojvodic

NEDELJNI RUČAK (odlomak iz drame)

NEDELJNI RUČAK (odlomak iz drame)
Buy this book
Published by no
2008.
NEDELJNI RUČAK -generacijski portret u 2 čina- LICA: DUNJA MIRILOV-RADOVIĆ (35) - srednjoškolska profesorica srpskog jezika i književnosti, prosečna ocena studiranja: 9,36; presavesna, opterećena svim i svačim, ljubitelj putovanja i pozorišta; od pre pet godina udata za Rašu s kojim je isto toliko podstanar RAŠA RADOVIĆ (36) - Dunjin muž, akademski slikar, nastavnik likovne kulture u osnovnoj školi, poreklom Sarajlija, privržen Dunji, podstanar već 15 godina; obožava muziku, kupuje diskove kada god mu se za to ukaže prilika MILORAD MIRILOV (75) - Dunjin otac, udovac, bivši direktor osnovne škole, nekadašnji komunista, prisilno penzionisan tokom 90-tih. Odan Titu i novim, prodemokratskim liderima; od penzije opsednut kuvanjem i nedeljnim, porodičnim ručkom; čita isključivo dnevne novine, razgovara samo o hrani i politici MILOSAVA VRBAŠKI (70) - Dunjina tetka, nekadašnja učiteljica, aktivna članica lokalnog penzionerskog društva, fascinirana javnim ličnostima i državom, ranije oduševljena idejama komunizma, danas opčinjena religijom i srpstvom; godinama verna jednom te istom tabloidnom magazinu, sluša narodnjake Radnja se dešava u prvoj deceniji XXI veka, na Balkanu, u jednom od gradova Republike Srbije. Bilo kojem. ČIN PRVI (Trideset i prvi avgust. Nedelja ujutru. Deset časova. Mansarda u potkrovlju, na periferiji grada. Dunja i Raša su još uvek u krevetu. Dan do početka nove školske godine. Zvoni telefon.) DUNJA: Halo. MILORAD: Zdravo dušo, kada stižete na ručak? DUNJA: Ne znam tačno, oko 12! Tek sam se sad probudila. MILORAD: Dobro srećo, nemoj brinuti, sve je u redu, kupio sam pečeno pile I fantastičnu salatu. Cela kuća miriše na ručak. Nazovi Milosavu i reci joj kada ćete ići po nju. DUNJA: Ne mogu, počeće da me davi, zovi je ti. MILORAD: Hajde, dobro, zvaću je ja, mada ne vidim zašto je to toliki problem? (Milorad prekida vezu, teatralno uzdiše i naziva Milosavu. Veza je zauzeta i on psuje na sav glas. Dunja spušta slušalicu i kuva kafu. Potom seda u omiljenu fotelju, uključuje kompjuter. Raša se i dalje izležav zatim uključuje TV i besomučno, ne ispuštajući daljinski upravljač iz ruke, vrti programe. Smenjuju se turbo-folk zavijanje, jutarnji informativni program, muzika sa MTV-ja i emisija “Kuvati dušom”. Sve se to ponavlja nekoliko puta. Sve vreme njihov razgovor nadjačava zvukove TV-a.) DUNJA: Joj, taj moj ćale nije normalan. Kaže mi da ne brinem za ručak. Baš me briga šta ću ručati! Muči me ovako od kada je Milena umrla! RAŠA: Zašto idemo kod njega kada te to toliko nervira. DUNJA: Kako da ne idem? Zar ti ne vidiš da je star i usamljen? Pa, mogu, valjda, bar dva sata nedeljno da posvetim rođenom ocu? RAŠA: OK, ti si se žalila. Znaš da meni Milorad uopšte ne smeta. DUNJA (smešeći se): Ubija me ova rutina. Svake nedelje, jedno te isto. Zamisli samo sledeću scenu: nedelja, podne, sunce sija a nas dvoje šetamo kraj reke, zatim odlazimo u našu kafanicu i naručujemo crno vino i bruskete. Potom ponovo šetamo i posmatramo reku. Zvuči gotovo irealno. RAŠA: Tako nešto ćeš izgleda dočekati tek kad ti ćale umre. Ukoliko tada već ne budeš matora i za šetanje?
Literary
 
0 comments You must be logged in to add a comment