writers.net
 
Home Writers Literary Agents Editors Publishers Resources Discussion  
  Log in  |  Join WritersNet

Published Writers browse by location | browse by topic | add listing  |  faqs

Published Book or Work by:

Ljiljana Maletin-Vojvodic

GRAD SVETLOSTI

GRAD SVETLOSTI
Buy this book
Published by Gradjanski list
2005.
Grad svetlosti “Ono što razlikuje Pariz od svih drugih gradova na svetu je što u njemu nikada nismo potpuno nesrećni,ni kada smo najsiromašniji’, pisao je u “Gradovima i himerama” Jovan Dučić. I zaista,u Parizu se svako može osećati privilegovano i ispunjeno.Pariz očarava svojim bulevarima,bogatim istorijskim i kulturnim nasledjem,duhom i načinom življenja. Iako se mnogi slažu sa stavom da “grad svetlosti”odavno više nije vodeći umetnički centar, Pariz,na svakom koraku, svedoči o estetskom poimanju sveta. Ako ste u istorijama likovnih umetnosti čitali o Moneu, Maneu,Gogenu,Pikasu,Van Gogu,upravo ćete u Parizu videti njihove najznačajnije radove. Parižani se,uvek, sa uvažavanjem odnose prema umetnosti a čak ce i način na koji uredjuju izloge ili dekorišu sto za večeru svedočiti o osećanju za meru i lepo. U Parizu,tačnije u Pikasovom muzeju, možete videti decu iz vrtića koja postavljaju niz pitanja vezanih za izložena umetnička dela.To je grad u kojem ćete ,ako jos nemate 18 godina ili ako ste student,pa čak i profesor iz Srbije, besplatno ući u čuveni Luvr, Pikasov i Rodenov muzej, uživati u moćnoj impresionističkoj postavci u muzeju Orsej .Takodje će vam biti na raspolaganju fantastična biblioteka Centra Žorž Pompidu u kojem ćete, uz dela savremenih umetnika, moći pogledati i video radove najznačajnijih aktuelnih stvaralaca.U Pale di Tokiju ćete biti svedok nekog od umetničkih performansa ili ćete pogledati savremene umetničke filmove. Da je umetnost dostupna svima govori i podatak da je ulaznica za Luvr samo dva puta skuplja od sendviča napravljenog od polovine francuskog bageta i da je prve nedelje u mesecu ulaz u sve muzeje besplatan.U okviru svakog muzeja su prodavnice,knjižare,kafei-a a atmosfera u njima je izuzetno prijatna. Francuzi veoma brinu o sopstvenom kulturnom i istorijskom nasledju,svesni su svog nacionalnog identiteta i prošlosti i otuda,verovatno i favorizovanje sopstvene nacije i kult francuskog jezika. Zato će se,verovatno,mnogi Parižani , složiti sa isključivosti Jovana Dučića koji je napisao da ljude deli “na dve vrste: na one koji vole Francusku i one koji je ne vole” , jer “nije ni po čemu sličan čovek koji je voli, onom drugom čoveku koji je ne voli.Zato je osećanje prema Francuskoj jedno merilo za smisao o životu,o dobru i o zlu”. To nikako ne znači da su Francuzi negostoljubivi te da ne prihvataju druge nacije.U Parizu se nećete suočiti ,bar ne na ulici,sa netrpeljivošću u odnosu prema drugim rasama i nacijama ili,recimo prema homoseksualcima.Dva mladića koji se drže za ruke ili kafei i restorani u kojima su gosti isključivo muškarci deo su pariskog miljea. Pariz je grad u kome ćete uvek i svuda, makar i kurtoazno, čuti izvolite i hvala. Čak i prilikom parkiranja kola,oni ostaju uzdržani i kulturni.Pronalaze mesto za parking na najjnemogucijim mestima a izudarani branici ne izazivaju čak ni verbalnu reakciju.Verovatno su ,bač, zbog velikih gužvi u saobracaju omiljena prevozna sredstva Mercedes smart i razliciti modeli vespi bez obzira na godisnje doba.I,metro,naravno. Ulice i restorani su živi tokom čitavog dana i noći i čini se da se u njihovim životima ponovo uspostavila renesansna deviza Carpe diem (ili uzivaj dan danasnji !). Pauzu za ručak provešće,opušteno, u nekom od brojnih tradicionalnih,francuskih ali i orijentalnih,grčkih i pomodnih,japanskih restorana,uz živ razgovor ili sedeći sami za stolom tipkajuci po lap topu.Žena koja sama večera ili ispija času crnog vina posle napornog radnog dana neće se u “gradu svetlosti “ nimalo osećati neprijatno. Zanimljiva je i navika sedenja ispred kafea.Naime,dok vi hodate u kaputu,Parižani će sedeti u bašti omiljenog kafea ( recimo da je to Flora u kojoj je sedeo Sartr sa Simon de Bovoar) ne osećajući hladnoću i plaćajući duplo višu cenu pića nego da su ga popili u kafeu. Verovatno ćete se začuditi ako ih u poznu jesen vidite bez čarapa ili samo u sakou kao i kad vidite njihove policajce na konju,biciklu ili na rolerima i u šorcu.A vec na samom početku vašeg boravka šal ce, pod njihovim uticajem, postati i vaš modni detalj. Jedna večera u francuskoj porodici može potrajati satima uz obaveznu degustaciju bar nekoliko vrsta vina,šampanjca i sireva od kojih su bri i kamamber najpoznatiji ali ,svakako, ne i najkvalitetniji. Degustacija novog, ovogodisnjeg vina božule predstavljaće svojevrstan doživljaj te ce čitav grad biti oblepljen plakatima : Stigao je božule! Pravi Francuz vino ,sir ili šunku nikada neće kupiti u supermarketu niti će jesti u Meku a poznavanje vina ,za njih je, gotovo ,stvar ličnog dostojanstva. Cene hrane po supermarketima slične su novosadskim,a mnogi kulturni sadržaji su pristupačni ili besplatni .Čak je i školarina na prestižnoj Sorboni , na nekim studijskim grupama, ne više od 150 evra. Ipak ,cene iznajmljivanja stana u centru grada , kreću se oko 1000 evra mesecno,dok garsonjere , u boljim kvartovima, koštaju 120 000 evra. Naravno,prosečne plate su na , za Evropu,uobičajenom nivou. Iako grad deluje sjajno i moćno, tokom noći se, na ulicama , mogu videti ljudi koji spavaju po pločnicima. Čak je i čuveni pisac, Andrej Makin, desetak godina proveo živeći na groblju Per la Šez.Zbog toga nije neuobičajeno da vidite uličnog spavača kako umotan u ćebad i karton sluša klasičnu muziku ili čita knjigu. I zato , nakon svega ,“Srbin,kada se ,najzad,vrati iz Pariza…dugo vremena sebi daje izgled izgnanika jer…nikakva sila ne moze izmeniti fakat da smo Pariz videli i u njemu ziveli” (J.Dučić, Gradovi i himere)
Travel
 
0 comments You must be logged in to add a comment