writers.net
 
Home Writers Literary Agents Editors Publishers Resources Discussion  
  Log in  |  Join WritersNet

Published Writers browse by location | browse by topic | add listing  |  faqs

Published Book or Work by:

Ljiljana Maletin-Vojvodic

SVI PUTEVI VODE ZA RIM

SVI PUTEVI VODE ZA RIM
Buy this book
Published by no
Svi putevi vode za Rim..ili kako kolima stići od Novog Sada do Pomeja! Ovoga smo se leta suprug i ja, kolima uputili iz Novog Sada do Pompeja. O celokupnom putovanju u smislu istrijskih znamenitosti i šta bi sve trebalo u italiji videti postoje odlični vidiči, ali do praktičnih saveta je več malo teže doći.Naša marš-ruta je izgledala: Novi Sad-Zagreb-Ljubljana-Firenca-Rim-Sorento-Venecija. Dobili smo holandsku vizu ( jer nam je to zbog prethodne holandske vize bilo lakše) i krenuli preko Hrvatske i Slovenije put Italije što nije nikakav problem jer ukoliko imate bilo koju šengen vizu koja traje dovoljno dugo (postoji odredjen uslov te morate kontaktirati Slovenačku ambasadu) Slovenci će vas pustiti da prodjete kroz njihovu zemlju, a nakon Slovenije vam više niko neće tražiti pasoš te se možete slobodno kretati po teritoriji šengena. I dok smo srpsku i hrvatsku granicu prošli bez ikakvog čekanja, Slovenci su nas na granici zaustavili dok su ostala vozila sa tablicama EU prolazila bez pokazivanja pasoša. A onda sledi uobičajena procedura-provera vize, pokažete pasoš na kojem vam piše jedna država dok vam su vam nalepnica i vozačka dozvola sa simbolima neke druge države. Prednosti putovanja " u sopstvenom aranžmanu" je da vas sve izadje bar duplo jeftinije nego preko turističke agencije, da sami birate šta ćete i koliko dugo obilaziti, ne čekate na granicama, odvojite se od srpskih priča i problema koje slušate u grupi i naučite da se snalazite u drugim gradovima u kojima često upoznate zanimljive ljude. Naravno, morate znati engleski jezik, baratati internetom ( kako biste rezervisali smeštaj),umeti da se snalazite uz pomoć karte, biti bar malo avanturista i ne očekivati neki luksuz. Do mapa gradova možete doći tako što ćete ih prethodno kupiti, skinuti sa interneta, ali je povoljnije da čim stignete pronadjete turistički centar i uzmete najčešće besplatne brošure. U kolima morate imate signalne prsluke koje morate nositi ukoliko tokom puta izadjete iz auta. dozvoljena brzina na auto-putevima je 130km, a vozise brzo i spretno. Ne ože se desiti, kao kod nas, da najsporiji vozač vozi u najbržoj traci ili da se ne skloni bržem vozilu. Iako obično rezervišemo neku sobu u hostelu ovoga smo se leta pretežno opredelili za kampove jer imaju besplatan parking. Inače parking je u Italiji veoma skup ( u Veneciji je, recimo 20 eura na dan).Kampovi su, za mene, bili veliko iznenadjenje, nalaze se blizu auto-puteva, ne ulazite kolima u gradove, a za 18 eura po osobi mozete biti smešteni u kamp kućici sa sopstvenim kupatilom koja se nalazi pod krošnjom drveća, ispred su sto i stolice, suncobran, u kampu postoji bazen, market, bar, bazen,a mi smo iz našeg rimskog "Tiber campinga" za 15 min a za 1 euro stizali do centra Rima. U kampu u Veneciji ( "Alba d oro") smo čak imali i klimu u kamp kućici.Ovaj se kamp nalazi odmah uz aerodrom te možete doći "low cost" letom i kampovati u šatoru za 10 eura. Ne zaboravite da je sledeće godine Venecijansko bijenale te da uz čari klasične Venecije možete videti najaktuelnija dešavanja iz sveta savremee umetnosti. Gomile mladih ljudi iz Evrope, Amerike i Azije krstare Evropom i zanimljivo je da iste likove vidjate na različitim mestima po Italiji. Meni je 300 km od Rima prišla jedna devojka iz Holandije da kaže da me je videla u samoposluzi u rimu i ispred Fontane di Trevi i da bi želela da se upozna! Jedino što nigde nećete sresti mlade iz Srbije i što stranci u našim godinama ( oko 40) sebi priušte hotele a ne hostele i kampove. Naravno da smo Firencu odabrali zbog njene gospodstvenosti, zbog Mikelandjelovog Davida, Galerije Ufici i Botičelija, monumentalnog Duoma, o tome pišu svi turistički bedekeri i to svakako morate videti, ali sam ja ponela doživljaj kako Firenca izgleda mrtva noću, kako su znane gradjevine veoma slabo osvetljene, kako u njoj osećate dah prošlosti i površnost turističke znatiželje. Nekako se u toj turističkoj pomami gubi veliki deo autentičnog. Rim mi je, opet, ostao u sećanju po felinijevskoj " dolče vita" atmosferi, po stravičniim gužvama od kojih je najviše turista iz Koreje, po malim kafanicama i ulišicama u boji kajsije, po žamoru i smehu. Takodje u Rimu neću pominjati Španske stepenice, Fontanu di Trevi, Forum, Panteon... Vatikan koji je fascinantan u sociološkom, arhitektonskom i religioznom smislu.već kako je pronaći samouslugu u Rimu prava umetnost i kako ćete u ovom gradu najbolje osetiti da sem istorijskog nasledja grad ima i savremenu ekspanziju. U Rimu su žene najnegovanije, a izlozi najukusnije stilizovani. Tu ćete videti sjajno dizajnirane prodavnice,veoma doterane žene, muškarce koji na 40 stepeni nose bele košulje sa dugačkim rukavima i crne sakoe, videćete da je vespa omiljeno prevozno sredstvo, da Italijani voze izuzetno brzo, videćete horde turista, a za razliku od Firence u kojoj se naplaćuje ulaz u crkve i parkove, u Rimu možete besplatno posetiti Crkvu Svetog Petra u Vatikanu i uživati u predivnim parkovima ( posebno je lep park kod vile Borgeze u kojem čak, možete videti i zgradu Šekspirovog Globa) Kada smo se umorili od sve te istorije i monumentalnosti uživali smo u galerijama savremene umetnosti ( MIKRO) u izložbama savremenih fotografa. Ulaz u Mikro smo platili 1 euro, a ulaz u Vatikanske muzeje je 12 eura, ali samo tako ćete videti čuvenu Sikstinsku kapelu, a ulaz u nju je ravan svojevrsnoj inicijaciji u neki drugi svet.Dugo se hodnicima probijate u masi turista da bi vas pred Mikelandjelovim delom dočekalo ćutanje i oduševljeni pogledi uprti u tavanicu. Potom smo putovali do Sorenta mestašca koje se u grčkoj mitologiji pominje kao mesto na kojem su sirene zavele čuvenog Odiseja u mestu je rodjen i sahranjen Torkvato Taso, a u njemu su letovali Gete, Tomas Man i drugi. Preko puta se nalazi mondensko letovalište Kapri na kojem odsedaju i holivudske zvezde, ali nas to baš i nije interesovalo jer je cilj bio videti Pompeje, a ovo je mesto 20-tak km udaljeno od njih. Uglavnom, Sorento je mondensko, isprazno mesto, plaže su nepristupačne, ali je turista bezbroj. Bili smo smešteni u hostelu u brdu ( Sorrento zouth hostel), naizgled je sve bilo fino ( posebno na internet sajtu dok uplašujete hostel " daleko od gradske vreve, u hladu limunovog drveća u kojem se možete odmarati i čitati svoju omiljenu knjigu") dok tokom noći nije počela da smrdi susedna štala, a da baštom gmiže horda mrava i nikako nismo mogli da povratimo svoj novac ( posle razgovora sa tom vlasnicom hostela shvatila sam da Srbi i nisu toliko drski) i zato svima dajem savet da u inostranstvu plaćaju dan za danom a nikako unapred. Tokom cele noći gomila Amerikanaca je urlala a osoblja nije bilo, do 3 h je u svojstvu recepcionara muvao devojke jedan smešan latinski ljubavnik koji je umesto za recepcijom, ležao! na svom motoru. Jedina dobra stvar u tom hostelu je bila što smo besplatno mogli koristiti kuhinju ( to je u Grčkoj uobičajeno, ali ne iu Italiji) ali je u jednom momentu bio red od 20-tak stranaca i svi do jednog su u rukama držali "barili" špagete i sos "aćeto baziliko" jer vas je tako ručak za 4 osobe koštao 2 eura. Tako smo umesto u 7 večerali u 9. A recepcija u sred sezone je zatvorena od 16 do 18.30h tako da vam se možet desiti da nakon napornog puta " poljubite" vrata. Ipak, Pompeji su sve nadoknadili. Hodali smo ulicama Pompeja, zadivljeni freskama na zidovima, oduševljeni zidovima oslikanim bojama umbre i zemlje. Sve je čudesno. A u daljini vidite Vezuv, mozete i njega obići i hodati po ivicama kratera ali vam za to treba jedan poseban dan. Mislili smo da ćemo sat-dva provesti tamo, ali smo 6 i po sati lutali ulicama ovog drevnog grada. Ulaz je 11 eura, uz to dobijete mapu i brošuru na engleskom jeziku. Besplatan je ulaz za mlade do 18 godina i nakon 65, pola cene plaćaju studenti i profesori i taman kad se obradujete da ćete manje platiti ugledate natpis da sve to važi za gradjane Evropske unije i još 10-tak zemalja koje su potpisale neke ugovore. Srbije tu naravno nema, a oni vam traže pasoš na uvid bez obuzira što imate ITIC karticu. Francuzi su recimo tu mnogo fleksibilniji i ulazite bez problema ukoliko im pokazete da ste student ili nastavnik iz Srbije. Što se tiče samog puta ono što je preskupo je benzin u Italiji ( preko 1.40euro po litru) i silne drumarine. Po Nemačkoj i Danskoj vam je auto-put besplatan, u Austriji i Madjarskoj kupujete vinjetu koja nije toliko skupa i traje vam nekoliko dana, ali od Novog Sada do Popeja morate platiti oko 70 eura drumarina u jednom pravcu. Iako je sjajno da putujete sami stajete kad i koliko hošete mogu vam se desiti nepredvidjeni troskovi. Nama se recimo auto pregrejao ( mi to, naravno, nismo prepoznali) i majstor nam je trazio 288eura govoreći da je u pitanju nekakva pumpa za benzin. Na našu sreću te pare nismo imali i vratili smo se bez problema i bez popravke. Takodje smo zaboravili da izvadimo zeleni karton i to smo tek primetili u povratku na slovenačkoj granici. Slovenački carinik je počeo da nas psuje na srpskom jeziku, zeleni-karton na granici vam je 169 eura ( naravno ni te pare nismo imali), ali smo se mi vratili ponovo u Italiju ako smo imali šengen sa jednim ulaskom ( jer italijanski carinici ne gledaju pasoš pa ti ni ne registruju da li si im ušao u zemlju) i na drugom prelazu nas je slovenački carinik saslušao, porazgovarao sa nama, pustio nas bez zelenog kartona i poželeo srećan put.Kada smo ušli u Srbiju naš nam je carinik poželeo dobar dan i prijatno-što baš i nije slučaj i put se završio srećno. Odmah smo stali na našu pumpu i kupili najveći sladoled sladoleda jer je u Italiji mala kugla bila 1 euro. I zato, i pored svega-glasam za individualna putovanja, opremite se pozitivnom energijom i sa nešto malo više para nego što vam je potrebno za Crnu Goru i Bugarsku i krenite!
Sociology , Travel
 
0 comments You must be logged in to add a comment