writers.net
 
Home Writers Literary Agents Editors Publishers Resources Discussion  
  Log in  |  Join WritersNet

Published Writers browse by location | browse by topic | add listing  |  faqs

Published Book or Work by:

Ljiljana Maletin-Vojvodic

KOPENHAGEN: TO BE OR NOT TO BE? / POZDRAV IZ DANSKE

KOPENHAGEN: TO BE OR NOT TO BE? / POZDRAV IZ DANSKE
Buy this book
Published by B 92 web site and Gradjanski list
22.avgust 2005.
Kopenhagen: To be or not to be? Mala sirena, Princeza na zrnu graška ili Ružno pače H.Kristijana Andersona mnogima od nas bude sećanja na detinjstvo. Neki su se, u gimnaziji, počeli interesovati za egzistencijalizmom Serena Kjerkegora a poneki, i sada, uživaju u danskom kraljevskom porcelanu, modernom dizajnu Arnea Jakobsona, visokoj tehnologiji Bang &Olufsena i, naravno, u danskom pivu - Tuborg i Kalsberg. A čuveno "Biti ili ne biti!" Hamlet je, verujemo li Šekspiru, izgovorio, upravo, u zamku koji se nalazi u danskom gradiću Elsinor. Upravo hamletovski zvučala je i moja želja da posetim Dansku. Danska je locirana na severu Evrope, izmedju Severnog i Baltičkog mora. Do nje se, svakako, najbrže stiže avionom, ali putovanje kolima, bez obzira na predjenih 2000 km u jednom pravcu ima svojih čari. Možete svratiti do Beča, provesti neko vreme u Berlinu i videti skoro čitavu Dansku. Šengen viza bilo koje evropske zemlje omogućiće vam nesmetan ulazak i u Dansku, nakon Austrije, granice i ne postoje, a auto - putevi kroz Dansku i Nemačku su odlični, a uz to i besplatni. Danci govore istoimenim jezikom, koji je sličan norveškom i švedskom. Statistike govore da 92 od 100 Danca pripada Luteranskoj evangelističkoj crkvi. Uglavnom svi dobro govore engleski, neki i nemački jezik te problema sa sporazumevanjem gotovo i nema.A evo i nekih reči koje ćete, svakako, razumeti: butik, apoteka, benzin, svinja, štrand, kesten, škola, kiosk, biblioteka, muzej... Danska je prva od skandinavskih zemalja ušla u Evropsku uniju.I dalje je zadrzala dansku krunu kao nacionalnu valutu. Za jedan evro se dobija oko 7,43 DKK .Poznati su kao tolerantan i prijatan narod. Ne robuju pravilima i komformizmu.U ofisu, recimo, možete videti menadžera koji se šeta bos, na prepunoj, gradskoj plaži možete ugledati nagog muškarca koji se ne oseća neprijatno, u banci možete, dok čekate red, dovršiti svoj doručak i popiti besplatnu kafu ili kapučino.O njihovoj toleranciji svedoči i veliki broj doseljenih iz Somalije i arapskih zemalja. Takodje je uočljiv i veliki broj gej i lezbejskih veza kao i veoma mali broj zvanično sklopljenih brakova. Rasno pitanje,socijalno i zdravstveno osiguranje, školovanje i odnos prema starim, hendikepiranim osobama veoma su dobro rešeni. Fakultet se upisuje, na osnovu uspeha tokom prethodnog školovanja, a svaki student dobija stipendiju od nekoliko stotina eura mesečno. Nakon završenih studija, državne službe im pomažu da pronadju posao i pružaju im, u tom periodu, finansijsku pomoć.Sa 18 godina više niko ne živi sa roditeljima, a posećuju ih nekoliko puta godišnje, obično,za vreme praznika. Glavni grad Danske je Kopenhagen ( Danci ga nazivaju Kobenhavn) . Nalazi se na ostrvu Ziland i najveći je danski grad. Ima oko 1,4 miliona stanovnika.On je i velika severnoevropska luka.U njemu se nalazi rezidencija kraljevske porodice - Christiansborg palata. Kada je kraljevska porodica u rezidenciji, možete prisustvovati smeni straže i maršu kroz stari deo grada. Dva čuvena gradska renesansna zdanja su zgrada Berze, Borsen, i Palata Rozenberg.Vredi videti i Kraljevsku biblioteku sa spomenikom Serenu Kjerkegoru. Arhitektura grada je veoma lepa kao i brojni trgovi i parkovi. Kao i u svakom evropskom gradu, morate voditi računa o mestu za parkiranje, pa čak i u stambenim četvrtima morate davati nekoliko eura, dnevno, za parking.Mladi, kola uglavnom ne voze (smatraju to prevelikim luksuzom), ali su bicikli, posebno oni stari,crni, u retro fazonu, omiljeni i sveprisutni.Ukoliko kupite Copenhagen kard za 1 ili 3 dana imaćete besplatan prevoz i ulazak u gotovo sve muzeje.Iako postoji metro, grad se najlepše doživljava peške ili vozeći bicikl koji možete iznajmiti, ali postoje i besplatni, crvene boje, sa natpisom city bike! Dovoljno je da ubacite novčić, možete ih voziti koliko hoćete i potom uzeti novčić, a bicikl parkirati gde god želite. Turisti vole da pazare i šetaju po Strogetu koji je pešačka zona jer tamo mogu uživati u kafeima uz dansko pecivo i kafe-late koju Danci obožavaju. Veoma je interesantan i Njuhavn, prepun živopisnih kafea, restorana i u intenzivne boje okrečenih starih, ali održavanih kuća.U jednoj od njih boravio je i Andersen. Odatle možete započeti vožnju kanalima koja je jedan od, turistima najprivlačnijih, načima da dožive grad. Nezaobilazan je i zabavni park Tivoli - otvoren još daleke 1843. godine u kojem se pored već, za takvo mesto, uobičajenih vidova zabave održavaju i koncerati, vatromet, baletske predstave. Legenda o sirenama, još od antičkih vremena, opsedala je maštu umetnika. Ipak, čini se da je najpoznatija upravo Mala sirena iz Andersonove bajke , simbol prve i čiste ljubavi. Ona je jedan od najčešće, u turističke svrhe, eksploatisanih simbola grada.Nalazi se u vodi, na kamenu, pored parka Kastelet. U jednom periodu je sirena, čak, bitisala i bez glave koja joj je bila odsečena, navodno, kao,znak protesta zbog najezde turista i profanisanja njenog lika. Svake godine blizu pola miliona turista poseti deo Kopenhagena pod nazivom Kristijanija- hipi komunu nastalu 1971. godine u kojoj njeni stanovnici žive u skladu sa sopstvenim pravilima i boemskim načinom zivota, u skladu sa idealima hipi-pokreta, nezavisno od politike samoga grada. Ona ima oko 1000 stalnih stanovnika, restorančiće, prodavnice,radionice... Stanovnici Kristijanije, do odredjenog uzrasta, sami podučavaju svoju decu i bave se raznim poslovima i zanatima. Do pre godinu dana u njoj se mogla relativno legalno konzumirati marihuana, ali poslednja danska vlada, sem restriktivnije politike prema strancima, želi i da ukine Kristijaniju. Neki od bogatijih Danaca već su sebi sagradili kuće na tom prostoru i vode sasvim običan gradjanski život, a sama Kristijanija izgubila je mnogo od nekadašnje autentičnosti. Muzeji su prepuni posetilaca, a možda najzanimljiviji je Državni muzej, koji u arhitektonskom smislu predstavlja zanimljiv spoj starog i novog, u kojem se nalazi zbirka klasične i moderne umetnosti. Uz najnovije video radove mozete videti i dela Ticijana, Rubensa, Rembranta, El Greka, Matisa, Pikasa.. Obično je jednog dana u nedelji ulaz u muzeje besplatan. Mnogi sigurno neće propustiti odlazak u pivnice Tuborg i Kalsberg gde možete, kada već udjete, konzumirati neograničene količine piva. Ne bi trebalo propustiti ni jednodnevni izlet u Luizijana muzej ( voz iz Kopenhagena polazi svakih 20 minuta), poznat po svojoj kolekciji moderne umetnosti, ali i po specifičnom položaju na obali mora. Nekadašnja kuća velikog kolekcionara umetnosti, nakon njegove smrti, pretvorena je u muzej okružen travnjacima i savremenim skulpturama.Posetioci u isto vreme mogu uživati u kupanju, sunčanju, ali i delima Pikasa, Djakometija, Dibifea, Henrija Mura,Bazelica, E.Vorhola, Rihtera, Kifera i drugih.Zato nije neuobičajeno da ugledate mladića i devojku koji se bosi šetaju muzejom ili devojku koja se sama sunča na ulazu u isti muzej. Takodje možete otputovati i prema severu, u mesto Helsinor i zamak Kronborg u kome je po Šekspirovoj tragediji i drevnoj legendi, boravio kraljević Hamlet.Ovaj zamak datira iz 16. veka i istorijski je nemoguće da je Hamlet u njemu mogao živeti, ali legenda je aktuelna i danas.Kao i sve u Danskoj i zamak je očuvan i okružen je negovanim parkom.U podrumima dvorca nalazi se statua Hogara Strašnog koji će, predanje kaže, ustati kada Danska, ponovo, bude u opasnosti! Ukoliko se odlučite i da otputujete do nekog od mesta u kojem se možete kupati ( nalaze se u okolini) nemojte očekivati plažu na kakve ste navikli. Plaže na prvi pogled deluju neuredjeno, ali one, u stvari, pružaju osećaj očuvane prirode.A ukoliko na ulici ugledate ljude koji stoje u redu-ne brinite,to je sigurno zbog sladoleda! Naime, kao što ni tokom noći ne možete videti mnogo ljudi na ulicama ( uglavnom su to turisti), tako nema ni kioska sa hranom i sladoledom na koje smo navikli u Srbiji. Na sladoled se čeka u redu i bez nerviranja. Ukoliko nemate mnogo vremena a želite da posetite bar još jednu skandinavsku zemlju najlakše vam je da skoknete do Švedske i Malmea. Jula, 2000. godine je otvoren 16 km dugačak most koji spaja Kopenhahen i Malme.Pošto je prelaz kolima veoma skup najjeftinije vam je da za 10- tak evra platite autobusku kartu (busevi saobraćaju veoma često) i posetite Švedsku uz upozorenje da od Malmea ne očekujete previše. Cene u Danskoj su nešto više od onih u Austriji i Nemačkoj, a niže u odnosu na ostale skandinavske zemlje. Hotelski smeštaj je prilično skup, ali imate i dobru ponudu hostela koje možete rezervisati preko interneta. Posebno iznenadjuje cena hleba koja varira 1- 3 evra. Vrsta ima bezbroj, jako su ukusni, a oni tipični možda su previše neuobičajeni za naš ukus.Ukoliko želite da se dobro najedete najbolje je da za, recimo, 6 eura platite tzv.buffet ( mi bismo ga nazvali švedskim stolom ali ni Danci ni Švedjani ga ne zovu tako već cold bord) gde neograničeno možete jesti kombinaciju makrobiotičke, italijanse i kineske hrane.Danski specijalitet su smorrebord sendviči premazani puterom na koje ređaju hranu po želji - šunku, sir, losos, haringe...Inače u Kopenhagenu možete jesti riblje specijalitete, indijsku, japansku, pakistansku, libansku, francusku i dr. hranu.Restorana ima mnogo i ponuda je raznovrsna. Mladi vole izlete u prirodu i roštilj pripremaju na najrazličitijim mestima- na prepunoj gradskoj plaži, u parku pa čak i na starom groblju. Ipak, nemojte se iznenaditi ako vas pozovu na rodjendansku zabavu i kažu da ponesete ono što tamo želite da pojedete.Uživaju u različitim nacionalnim kuhinjama i hranu pripremaju čineći od obroka mali ritual. Danci su, pre svega, opušteni i pozitivni. I uopšte vas ne odmeravaju na ulici niti procenjuju na prvi pogled. I to ne zato što su hladni ili nezainteresovani- to je prosto način življenja i ophodjenja. Gotovo da se nigde ne uočava težnja ka kiču i lažnom sjaju. Devojke, uglavnom,ne farbaju kosu i veoma se malo šminkaju, kupuju garderobu jednostavnih ili romantičnih linija, bež, belih, crnih ili maslinastih tonova, a osim domaćih aktuelni su i švedski i španski brendovi poput Zare i H&M-a. Danci imaju veoma izgradjen odnos prema tradiciji.Gradi se malo, a staro se poštuje i čuva.Nema divlje gradnje, a stanovi su veoma skupi. Mladi,uglavnom, iznajmljuju apartmane u očuvanim, starim zgradama u kojima imaju obavezu da se zajednički brinu i o higijeni čitave zgrade, a bar jednom nedeljno zajedno večeraju u bašti ili čak i na travnjaku ispred same zgrade. I kao što im niko od prolaznika ne viri u tanjir tako niko ne gleda i u njihove sobe koje su noću osvetljene, a bez zastora. Bez obzira ko je vlasnik zgrade, stanari, na zajedničkim intervjuima, odlučuju ko će im biti sustanar.U obzir uzimaju pušenje, odnos prema životinjama, zdravoj hrani i sl. Apartmani imaju specifičan šmek - stanovi su prostrani, zidovi okrečeni u belo, podovi su brodski, nelakirani, prozori ogromni i puni cveća.Nameštaja ima malo i u trendu su ili japanski minimalizam ili stari, isključivo nerestaurirani, komadi nameštaja. Kult 60- tih i 80- tih je veoma "in" i zato mlad čovek koji pretura po smeću nikako nije prosjak- on samo traži nešto autentično za svoj dom.A tu su i obavezne sveće koje će upaliti i za vreme doručka ako im se samo i učini da nema dovoljno svetlosti.I bez obzira na vrlo visoku cenu apartmana, zajedničko kupatilo smešteno u podrumu, sasvim je uobičajena pojava. Zanimljivo je da su i neki od najmoćnijih hotelskih lanaca smešteni u kućama za koje ne biste rekli da kriju veliki luksuz. Ali jednostavnost jeste oznaka Danaca Ukoliko u Danskoj ne poznajete nikoga, a želite da, bar na trenutak,osetite njihov "lifestyle", turističke agencije u Kopenhagenu nude programe tipa "večerajte i družite se sa Danskom porodicom!". A nakon svih ovih iskustava, verujte, shvatićete da , zaista, ništa nije, kako bi to Hamlet uzviknuo "trulo u državi Danskoj". Ona, je,čini se, stvorena po meri čovekovoj.
More Information...
Travel
 
0 comments You must be logged in to add a comment