writers.net
 
Home Writers Literary Agents Editors Publishers Resources Discussion  
  Log in  |  Join WritersNet

Published Writers browse by location | browse by topic | add listing  |  faqs

Published Book or Work by:

Ljiljana Maletin-Vojvodic

Finska između istoka i zapada

Finska između istoka i zapada
Buy this book
Published by Danas newspaper
20.05.2008.
Braća Mika i Aki Kaurismaki, grupe Him, Rasmus, arhitekta Alvar Alto, Apokaliptika, kompozitor Jan Sibelius, Lenjingradski kauboji, drevna Kalevala, mnoštvo jezera i hiljade ostrvaca samo su neki od atributa Finske, zemlje na severu Evrope. I svako od putovanja u ovu zemlju zapravo je želja da se u njoj pronađu delovi kulturnog i sociološkog identiteta iskazanih u finskoj kulturi i prirodi. Tako je i boravak u Turkuu, pored Helsinkija, jednom od najznačajnijih finskih gradova, samo još jedan od pokušaja suočavanja s finskim duhom i suštinom. Turku je najstariji grad Finske, nekadašnja prestonica, sagrađen na sedam brda i reci Auri koja protiče kroz njegov centar, grad do kojeg se najlakše stiže avionom (do Helsinkija ili do samog Turkua), a najneobičnije brodom iz Stokholma. Naime, svakodnevno do Helsinkija i Turkua saobraćaju ogromni Silja lajn i Viking lajn brodovi, a putovanje njima pruža užitak jeftinog smeštaja kao i celovečernje zabave u vidu plesa, večere, relaksiranja u sauni, ali i tax-free kupovine (najčešće piva) u prepunim brodskim fri šopovima. Praktično je nemoguće videti nekog od putnika bez kartona piva u rukama. Zbog specifičnog geopolitičkog položaja i blizine Švedske, ali i Rusije, u Turkuu se prožimaju uticaji dve kulture i različitog načina života, tako da u ovom gradu nije neobično videti mlade na ulicama do kasno uveče (do 23 h možete pronaći čak i otvorenu apoteku, a hot-dog pojesti i nakon ponoći) niti zavese navučene na prozorima; za razliku od ostatka Skandinavije ovde su ljudi prilično nekomunikativni i retko uspostavljaju prisniji odnos sa strancima, ali se isto tako u načinu odevanja, sklonosti ka minimalističkom dizajnu, dobroj socijalnoj zaštiti, kupovanju second hand nameštaja, ali i apple kompjutera, uočava velika sličnost sa Danskom i Švedskom. Arhitektonski se u gradu uočava nekoliko celina, drvene živopisne kućice, savremeno dizajnirane stambene i poslovne zgrade, ali i ostaci ružnih građevina socrealističke provinijencije. U svakom turističkom bedekeru možete pročitati da je neophodno posetiti gradsku Katedralu, Univerzitet, tržnicu, Muzej savremene umetnosti, Aboa vetus Museum, Waino muzej umetnosti, zamak, luku, ostatke nekadašnjeg Turkua, Muzej zanata i Sibelius muzej, ali ono što zaista impresionira jeste novosagrađena i fantastično opremljena biblioteka u koju je učlanjenje besplatno i u kojoj možete čitati ili slušati muziku uživajući u predivnom ambijentu, uz izložena dela savremene umetnosti. U biblioteku svakodnevno pristiže više od 500 dnevnih novinskih naslova na različitim svetskim jezicima, a uz knjige, mogu se rentirati i muzički diskovi, filmovi, čak i umetnička dela. U gradu postoje veliki tržni centri, ali i tradicionalni stari kiosci sa hot-dogom i hamburgerima. Postoji i niz brodića-restorana duž Aure, dva-tri skrivena retro-kafea i knjižara kao i mali restorani pod nazivom kebap-picerija i koji, već kako im samo ime govori, nude hamburgere i pice, koje, čini se, stanovnici ovoga grada najčešće i jedu. U Turkuu živi više od 175.000 ljudi, a prošlogodišnje statistike kazuju da značajan broj njih ima fakultetsko obrazovanje, da nepismenih nema i da je procenat nezaposlenih sveden na 10 odsto. I mada se zimi temperatura može spustiti i do 25 stepeni ispod nule, prosečna temperatura je oko 6,9 stepeni, pa se leti penje do 28 stepeni Celzijusa. U Turkuu je, kao i u celoj zemlji, pored finskog jezika (kojim govori više od 90 odsto stanovnika) službeni jezik i švedski, tako da ovaj grad zapravo ima dva imena (njegov švedski naziv je Abo). Ljiljana Maletin-Vojvodić
More Information...
Travel
 
0 comments You must be logged in to add a comment