writers.net
 
Home Writers Literary Agents Editors Publishers Resources Discussion  
  Log in  |  Join WritersNet

Published Writers browse by location | browse by topic | add listing  |  faqs

Published Book or Work by:

Ljiljana Maletin-Vojvodic

PRASKO PROLECE

PRASKO PROLECE
Buy this book
Published by B92 web site
Praško proleće Prag je, u mojoj svesti, bio formiran kao mozaik priča onih koji su ga posetili i bili fascinirani arhitekturom grada, kao mesto u kojem su se školovali Srđan Karanović, Goran Paskaljević, Emir Kusturica, Rajko Grlić, Lordan Zafranović, Goran Marković... Moja slika Praga bila je povezana sa atmosferom "Nepodnošljive lakoće postojana" Milana Kundere, sa Vivegovom prozom i kao daleko sećanje na figuru Hašekovog dobrog vojnika Švejka. Ali, ono što sam, zaista, htela da doživim u ovom gradu bili su prostori koji su inspirisali, ali i sputavali Franca Kafku. Želela sam da doživim kompleks ulica i prolaza kojima je hodao um koji je mogao stvoriti "Presudu", "Preobražaj", "Zamak" i "Proces". I tako sam, i pored ograničenja vremenom i programom turističke agencije, krenula da formiram sliku svog ličnog Praga. Prag je, od perioda osnivanja, nakon 870. godine, pa sve do danas, imao burnu prošlost. Kao značajni datumi novije istorije spominju se nemačka okupacija tokom Drugog svetskog rata, ulazak Sovjetskih trupa 1945. godine, Praško proleće i intervencija trupa Varšavskog pakta, tzv. plišana revolucija 1989. i dolazak Vaclava Havela na vlast; 1993.godina i formiranja nezavisne Češke republike i, konačno, 1.maj 2004.godine te pristupanje ove zemlje Evropskoj uniji. Danas Prag poseduje sve atribute modernog evropskog grada. U njemu živi preko milion i 300 000 stanovnika, ima veoma čist i uređen metro, veliki broj tržnih centara sa stranim brendovima, Mek Donalds je na svakom koraku, ali ono što je osobenost ovog grada jeste njegovo istorijsko nasleđe u arhitektonskom, sociološkom i kulturološkom smislu. Česi i dalje imaju češku krunu kao nacionalnu valutu. Cene su poput onih u Austriji i Mađarskoj, nešto niže nego u Skandinaviji i Londonu, recimo. U centralno gradsko jezgro spadaju Hradčani, zatim Mala strana, Jevrejski kvart Josifov, Stari grad i Novo mesto. Svaki od navedenih delova turistička je atrakcija za sebe, ali bih, nasuprot toliko favorizovanih Hradčana, izdvojila Jevrejski kvart sa sinagogom, uskim krivudavim uličicama i jevrejskim grobljem. Suluda ideja jevrejskog getoiziranja datira još iz srednjeg veka da bi kulminirala u Hitlerovoj bolesnoj ideji da Jevreje istrebi a da ovaj kvart ostavi kao dokaz " jevrejske dekadentnosti". Ono što se primećuje na prvi pogled je lep, čist, umiven grad (mnogo doteraniji od Venecije, na primer), grad koji na momente podseća na Peštu, Beč ili čak Padovu. Ipak, izostala je fascinacija poput one kada sam videla piramide u Gizi, Efes u Turskoj, Meteore u Grčkoj ili Sant Petrburg. Na osnovu površne komunikacije sa lokalnim vodičima, ljudima u hotelu i u menjačnicama može se osetiti ostatak socijalizma u ponašanju i veliki osećaj superiornosti zbog činjenice da su, upravo oni, stanovnici "zlatnog grada". Ne mogu se setiti nekog drugog evropskog grada u kojem sam videla toliko mnogo turista, a Pražani se u svemu tome domišljato snalaze. Postoje ture brodićem po Vltavi ( "romantično putovanje kroz istoriju"), obilasci praških ulica sa lokalnim vodičima ( "Stari Prag"-hiljadu godina arhitekture"), šetnja pod nazivom " Skriveni Prag", tura "Stazama revolucije" ( od nacističke okupacije, preko Staljinovog doba do " plišane revolucije"), možete se provozati Pragom u oldtajmeru, krenuti na"turu duhova" (put u lavirinte alhemije i senke duhova), obići pivnice (recimo otiči "Kod zlatnog tigra" u koju je i Vaclav Havel vodio Bila Klintona kako bi, bar malo, doživeo "Bohemian way of life"), možete odabrati ručak ili večeru na reci, "Turu Franc Kafka" koja se završava pićem u njegovom omiljenom kafeu, možete angažovati svog ličnog vodiča i odabrati svoju individualnu turu, a možete se još u Srbiji snabdeti informacijama sa interneta i krenuti u susret sa svojim, ličnim Pragom! Turisti hrle u potrazi za turističkim senzacijama. Strpljivo čekaju "pun sat" ne bi li videli apostole koji se pomaljaju na Astronomskom satu na glavnom trgu u Starom gradu,ogromne su gužve na ulazu u Zlatnu ulicu (u kojoj je nekoliko meseci živeo i Kafka) koja je nekadašnji dom stražara Hradčana i, po legendi, negdašnje stecište alhemičara. Sve viđeno izaziva u vama žaljenje kada se setite koliko je još u Srbiji ostalo malo autentičnih,trščanih ili zemljanih starih kuća, koliko je u lepih i vrednih kuća i ulica porušeno ne bi li se izgradile nakazne soc-realistične građevine, koliko smo slabovidi te od Tita još uvek nismo napravili turistički brend. Pražani, čak ni pod Rusima nisu uništavali niti rušili svoj grad. Zato, u arhitekturi grada, možete videti elemente gotike, romanike, renesanse, art nuvoa, kubizma... U Pragu možete posetiti Dvoržakovu kuću, Smetanin muzej, crkvu sv. Mikulaše u kojoj je Mocart svirao orgulje, a što se tiče likovnih umetnosti-mogu se pogledati Muhin muzej, Nacionalna galerija i Muzej smešten u bivšem sajamskom prostoru ( Veletržni palac) gde možete videti neka dela P.Pikasa, Munka, Kokoške, Van Goga, i, naravno, češke umetnike. Pokazaće vam i Vaclavske namesti - centralnu tačku invazije snaga Varšavskog pakta i mesto gde je započela "plišana revolucija". Tu ćete videti i hotel Evropu koji je zakupio Tom Kruz u vreme dok je snimao "Nemoguću misiju", a u blizini se nalazi i pozorište (Stavovske divadlou) kojem je izvedena premijera Mocartovog "Don Đovanija" i gde je Forman snimao svog "Amadeusa". Nemojte propustiti da se prošetate Karlovim mostom i Ulicom Pabla Nerude u kojoj možete videti vrlo zanimljive ulične znake ( Neruda je živeo u kući " kod dva sunca") jer do 1770.godine kuće su se, u ovome gradu, razlikovale po znacima, a ne po brojevima. I sad konačno mit ili istina o Kafki! Postoji ogroman nesrazmer između Kafkinog opusa i ogromne literature o njegovom delu. Pridev "kafkijanski" postao je česta asocijacija na sve otuđeno, birokratski bezlično,užasno, teskobno i alogično. Prag je u vreme Kafkinog rođenja, 1883. godine, bio deo Češke pokrajine Habzburškog carstva. Kafka je pripadao izdvojenoj nemačkoj zajednici, njegovo poreklo bilo je jevrejsko i pisao je na maternjem, nemačkom jeziku. Prag je nazivao "majčicom sa kandžama"- i grad koji ga je u isto vreme strahovito privlačio i gušio,u njegovim delima zauzima značajno mesto mada ga nikada ne pominje pod pravim nazivom. Tokom čitavog života, kretao se, uglavnom, Starim gradom i mračnim ulicama Jevrejskog kvarta gde se, nasuprot baroknim građevinama, nalazilo 6 sinagoga, siromašne kućice i uski prolazi prepuni pacova. Atmosferu jednog takvog grada, svakako, možemo pronaći u njegovom delu. Nakon njegove smrti nije se mogla kupiti nijedna njegova knjiga, prilikom proslave 80-godišnjice njegovog rođenja, održan je "Kafka kongres" sa ciljem njegove rehabilitacije, ali je 1968, nakon Praškog proleća, njegov značaj ponovo prećutkivan i minorizovan. Tek nakon tzv.plišane revolucije Kafka će konačno biti favorizovan i pominjan pa možete posetiti njegov Muzej, kafanu Arko (jedan od najpoznatijih evropskih literarnih salona) u koju je često navraćao pa i pisao, videti kuće u kojima je živeo. Ipak, ironija je u tome što je njegov lik sada postao turistički brend - banalizovana i isplativa turistička atrakcija- amblem i natpis na kafeima, šoljama, majicama i porcelanskim tanjirima. Prilično kafkijanski, zar ne? A ukoliko i posle putovanja ponekad zaželite da osetite duh ovo grada, ponovo čitajte Kunderu, vratite se Kafki ili pogledajte neki film Jiržija Menzela, Ondričeka, Jana Sveraka ili Miloša Formana. Posebno preporučujem Krambovu i Majrovicevu knjigu " Kafka za početnike"!
Travel
 
0 comments You must be logged in to add a comment